You are currently viewing Daniel Kovačić: Poljoprivrednici ne treba da kucaju na vrata gradonačelnika

Daniel Kovačić: Poljoprivrednici ne treba da kucaju na vrata gradonačelnika

 

Subotički poljoprivrednici su rezignirani, razočarani, ne veruju da se bilo šta može promeniti pošto su na svakim vratima na koja su zakucali ili bili prevareni ili vraćeni koji stepenik niže.


Sada, sa vremenske distance od nepuna dva meseca, možda možemo sumirati rezultate protesta poljoprivrednika kako u Srbiji, tako i u Subotici.

Iako je u početku izgledalo kao da je u pitanju zajednički poduhvat, na kraju se ispostavilo da su subotički poljoprivrednici ipak imali konkretniji i jasniji cilj nego njihove kolege iz ostatka zemlje.

Verovali su da su se protestu priključili najviše zbog ostvarivanja prava na subvenciju (koja je danas praktično irelevantna u odnosu na period od pre desetak godina), kao i zbog ključnog, lokalnog problema vezanog za sušu, a tek delom zbog trenutnih problema vezanih za aktuelne cene na tržištu. Subotica je jedan od regiona najviše zahvaćenih sušom, nepogodom za koju u ovom trenutku ne postoji rešenje, osim finansijske podrške koja mora biti omogućena kroz pomoć državnih organa.

Ta pomoć izostaje.

Ta pomoć, najavljena, obećana, čak i uokvirena Sporazumom od strane Vlade, u praksi ne funkcioniše. Otkupljivači kažu „neka vam plati ko vam je obećao“, ministarstvo pokušava da izbegne plaćanje razlike u ceni suncokreta od 65 do 73 dinara tako što planira da isplati samo deo površina naveden u Trezoru, a ne svaki kilogram, obećanu premiju za mleko je spustilo sa 15 na 10 dinara po litri…

Sve u svemu, ono što je bilo dogovoreno – nije ono što je navedeno u Sporazumu. Neka udruženja bliska (ili čak i deo) SNS-u su to potpisala, dok rukovodstvo Inicijative za spas poljoprivrednika i, još važnije, subotički poljoprivrednici nisu. Ali, sklonili su blokade i otišli na njive. Samo da bi ostali prevareni.

Nešto slično desilo se i u Subotici.

Nakon nekoliko sastanaka sa gradonačelnikom Stevanom Bakićem, nakon odlaska u Vladu i sastanka u Pokrajinskoj vladi, subotički poljoprivrednici su dobili usmeno uputstvo o procesu proglašenja elementarne nepogode: taj proces počinje u lokalnoj samoupravi. I sam zakon kaže tako.

Desetak dana nakon sastanka u Pokrajinskoj vladi, zaista je stigao dopis koji nalaže da se započne sa procesom formiranja komisija za procenu štete i da se nakon toga uputi zahtev Vladi za proglašenje elementarne nepogode.

Vidno nezadovoljan, gradonačelnik Bakić odbija da započne taj proces uz izgovor da je to „protiv zakona“, da izveštaj RHMZ-a kaže da suše nije bilo i da čeka da mu stigne nalog od republičke Vlade da započne proces.

Kao prvo, čudno je da gradonačelnik kaže da je nalog njegovog stranačkog kolege i na neki način pretpostavljenog, predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića, protivzakonit i da mu nalaže da radi nešto što nije u skladu sa pravilnicima, što implicira da neko od njih dvojice ili ne zna svoj posao ili svesno podstiče protivzakonite radnje.

Kao drugo, zar zaista treba da verujemo pripadnicima stranke koji bez problema iznesu rezultate izbora pre Republičke izborne komisije i baš ti rezultati postanu validni, da sada neće „naštelovati“ i izveštaj RHMZ-a?

Kao treće, kada bi i stigao nalog iz republičke Vlade, da li bi gradonačelnik i onda imao pravo da odbije da započne postupak ili bi jednostavno odugovlačio i čekao da usevi budu počišćeni sa njiva, kako procena štete ne bi mogla ni da se utvrdi?

Zbog čega gradonačelnik odbija da pomogne poljoprivrednicima dok se u susednim opštinama uveliko radi na pokušajima proglašenja nepogode?

Obećao je pomoć i da će učiniti „sve što je u njegovoj moći“, a sada niti pomaže niti je, čini se, njegova „moć“ nešto bitno. Tačnije, u pitanju je nemoć, strah da se ni slučajno ne usprotivi bilo kome iz Vlade, bilo kome ko bi mu zamerio novi namet za budžet kao vid pomoći, bilo kakvu olakšicu ili subvencije, regres za gorivo ili veštačko đubrivo – sve ono što važi i vredi u zemljama regiona.

Naš gradonačelnik se plaši da stane na stranu građana pošto inače zdušno podržava parazitsku politiku koju sprovode Vlada, vladajuća stranka i njen predsednik. Zašto parazitsku? Pa jednostavno: Vlada RS parazitira na ekonomijama susednih zemalja koje subvencionišu tamnošnje poljoprivrednike, a takođe parazitira i na mukotrpnom radu svojih poljoprivrednika kojima ne isplaćuje deficit između priozvođačke i prodajne cene proizvoda.

To znači da u isto vreme domaći proizvođač mora da proda po cenama u okruženju, a država Srbija opet ima jeftiniju hranu zahvaljujući subvencionisanim cenama poljoprivrede u regionu. I sve dok je tako, Vlada RS će bez troškova (subvencija) imati relativno jeftinu hranu zahvaljujući pritisku na cene zemalja okruženja. I zbog toga gradonačelnik ne sme da vrši pritisak na budžet, jer izgleda da nije posao Vlade da brine o svojim građanima, nego je to na poljoprivrednicima.

Subotički poljoprivrednici su rezignirani, razočarani, ne veruju da se bilo šta može promeniti pošto su na svakim vratima na koja su zakucali ili bili prevareni ili vraćeni koji stepenik niže.

Ono što u ovom trenutku možda ne znaju je da ne treba da se plaše, ne treba da spuštaju glavu niti da uzmiču, treba da budu istrajni u svojim stavovima i da budu složni, da ih prvom sledećom prilikom bude još više i da ne treba da kucaju na vrata gradonačelnika. Taj čovek ne želi da im pomogne. Da želi, pronašao bi se način da se utvrdi šteta i da se pomogne u jesenjoj setvi, koja je već uveliko u toku. Ne bi se tražio razlog za nečinjenje, nego bi se pronašlo rešenje. Subotički poljoprivrednici nemaju iskrenog sagovornika u njemu.

Ali postoji nešto što imaju: imaju podršku Subotičana, imaju podršku gospođe koja im je za vreme protesta (skoro) svakog jutra donosila kafu, bezbroj prolaznika koji su ih hrabrili, donosili hranu i piće, mnoštvo pozitivnih komentara na društvenim mrežama koji su im davali podršku i kojima nije smetalo da Štrosmajerova ulica bude povremeno zatvorena za saobraćaj.

Suština je da su i građani koji se ne bave poljoprivredom osetili da je trenutak previše težak, da su valjda svi osim gradonačelnika Bakića shvatili da u Subotici nije pala kiša mesecima i da je bilo toplo. Zaista toplo. Tačnije, bio je to najtopliji talas u Evropi od kako se beleže merenja. A ako gradonačelnik to nije razumeo, teško će razumeti i probleme poljoprivrednika.


Daniel Kovačić je poljoprivrednik i predsednik Resornog odbora Demokratske stranke (DS) za poljoprivredu.

Оставите одговор