Po gradu još uvek ima bilborda zaostalih iz prošlogodišnjih neregularnih parlamentarnih izbora, koji nam poručuju: „Za našu decu – Aleksandar Vučić“.
U prethodnih mesec-dva, roditelji školske dece su za svako „naše dete“ iz svog džepa morali da plate i više od 20.000 dinara za komplet udžbenika, na šta treba dodati i troškove za sveske i pribor. U isto vreme, u Sloveniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori udžbenike plaća država. Tako, npr, Slovenija daje sredstva školama za nabavku udžbenika. Ali je u mnogo bogatijoj Sloveniji komplet udžbenika duplo jeftiniji nego u siromašnoj Srbiji. Zašto? Zato što u Sloveniji, za razliku od Srbije, nije dat monopol stranim izdavačima udžbenika koji na „našoj deci“ i njihovim roditeljima ostvaruju enormne ekstraprofite.
„Našoj deci“ ne pripada ni pomoć zbog krize nastale epidemijom Covida 19. Iz nekog razloga, vlast izostavlja istu tu „našu decu“ iz pomoći građanima Srbije. Zar deca nisu građani Srbije? Zar za potrebe dece roditelji ne utroše nikakav novac? Dolazimo tako do neverovatne i apsurdne situacije da režim deli pomoć građanima Srbije, na primer 100 evra po građaninu, ogradivši se rečima „punoletnim građanima“, i to tako da na kraju bračni par bez dece dobije 200 evra, bračni par sa dvoje dece dobije isto 200 evra, a bračni par sa troje dece dobije takođe 200 evra. Tu naravno nije kraj, zamislite samohranog roditelja sa dvoje dece koji dobije pomoć od samo 100 evra. Znači, deca se ne računaju, ne postoje, ne troše.
„Za našu decu“, kažu. To su neka deca koja ne koštaju, ali će vraćati dugove ove vlasti.
Nije potrebno poznavanje kvantne fizike da bi se došlo do zaključka da ta deca za čiju budućnost se bori ovaj režim nisu glasači, ne mogu da izađu na birališta i zaokruže „broj 1“ na glasačkom listiću. Oni čiji je to bio slogan, a koji su danas na vlasti, bore se za decu tako što ih izostavljaju, zaboravljaju, a ostaviće im prezaduženu Srbiju. Četiri klika mišem su potrebna da se na internetu dođe do informacije da deca u većini država sveta (i u onim koje su debelo ispod nas po ekonomskom rastu, kako nam govore) nisu zaboravljena i izostavljena iz novčane covid pomoći.
Ta deca kao da više vrede njihovim državama od dece u Srbiji za koju se, navodno, bori režim u Srbiji.
Šta će, međutim, sigurno ostati našoj deci? Ostaće im da vraćaju enormni državni dug. U proteklih devet godina zaduženje Srbije je poraslo sa 17 milijardi na 30 milijardi evra, sa tendencijom vrtoglavog rasta. Ove kredite vraćaće „naša deca“. I deca naše dece. Ako dece bude jer se svake godine rađa sve manji broj, a hiljade odlaze svake godine iz jedne od najsiromašnijih zemalja Evrope. Stoga bi, za početak, bilo lepo da se barem uklone bilbordi na kojima se pominju naša deca.

Informativna služba GrO DS u Subotici